[Vreme čitanja: oko 6 minuta, plus 3 min za video klipove]
Što se tiče umetnosti, većina umetnika ima svoju definiciju umetnosti. Dosta јe slična situacija kada je u pitanju ljubav – svako ima svoju definiciju ljubavi i prijateljstva… Previše је varijabila. Mi (ljudi) o ovim stvarima učimo ceo život. Čitali smo “Malog princa”: lisica je objasnila šta je prijateljstvo, a ruža je pokazala šta je ljubav.
Pitanje je: Kako programirati robota da voli, da slika, peva, igra, druži se, zavede… KAKO? Ovde je bolje da zastanemo i da postavimo pitanje “ZAŠTO?”
U vreme razvoja veštačke inteligencije (AI – artificial intelligence) , mašinskog učenja, dubokog učenja i sličnih paradigmi, počele su da se razvijaju platforme za veštačke umetnike, prijatelje, ljubavnike…. počele su da se oživljavaju stvari i kuće – pa sada imamo pametne telefone, pametne frižidere, usisivače, pametne kuće, zgrade … Jedino što nedostaje je: etika.
Pitanje je vremena kada ćemo shvatiti da je pravljenje mašina koje misle, pričaju, osećaju veoma problematična teritorija… Svako ko je gledao SF filmove može da nabroji gomilu opasnosti koje vrebaju u raznim scenarijima. Međutim, lako ćemo se ograditi: “to je film, to sve nije realno”.
Šta je sa stvarnim životom? Kakve opasnosti postoje? I da li postoje?
Na nedavno održanoj smotri nove tehnologije u Las Vegasu CES 2020 pojavili su se razni tehnološki izumi od kojih su mnogi veoma korisni, a za mnoge se pitamo: Zašto?
Na primer, kompanija Charmin je izmislila robotizovani dopremljivač toalet papira – RollBot. Ukoliko nestane u kupatilu, a držimo ga u ostavi, rollbot će ga dopremiti. Korisno? Ne baš, ali može da bude. Opasno? Ne naročito: samo doprinosimo statističkim analizama – koliko se troši papira dnevno, mesečno…
Drugi izum Charmin-a je pak mnogo luđi. Uređaj analizira “miris” u kupatilu i određuje kada je bezbedna, a kada “kontaminirana” zona. Naravno, podaci se dele sa proivođačem.
Kupatila su (bila) poslednja zona intime i privatnosti, mesto gde ne šerujemo podatke. Jedini pametan uređaj koji je ušao u kupatila je telefon: za SELFIJE i surfovanje dok se sedi na “tronu”. Uostalom Rollbot ne radi bez telefona.
Da li su nam potrebna PAMETNA KUPATILA? Da li zaista ne možemo da proverimo da li ima toalet papira pre nego što počnemo posao, ili da kažemo ukućanima, kada se završi čin: “ne ulazi tamo?” Da li je ovo korak ka rušenju institucije privatnog kupatila i wc-a? Možda se vraćamo u srednji vek kada se sve obavljalo javno.
Još jedan pametan gadžet koji ne treba pametnim ljudima je PAMETNI BRIJAČ. Jedino što je meni ovde pametno je Next BIC Thing slogan.
Sledeće pitanje je pitanje ljudskih odnosa: INTIME, ljubavi i prijateljstva. Kada sam videla snimak male kawaii “zvončice”– Hikari (na japanskom “svetlo” – Svetlana), koja je japanska holografski nadograđena verzija Alekse ( Alexa -Amazonov virtuelni asistent ili asistentkinja) iz kompanije Gatebox, sa kojom komuniciramo preko govornog interfejsa (isto kao sa Siri, Google Assistant i Cortana), odmah sam uvidela opasnost za međuljudske odnose i uvećavanje problema koje ljudi imaju sa kreiranjem i održavanjem romantičnih veza.
Ako ste gledali film “HER“, možda se malo zabrinete za ovakav koncept. O čemu su ramišljali proizvođači Gatebox-a? Koliko će ovakvi virtuelni agenti da nam poboljšaju život? Šta ako se pokvari?
Drugo bizarno dostignuće robotike i veštačke inteligencije je umetnica, slikarka AI-DA koja je već imala samostalnu izložbu (slika gore). Čemu ovo služi, sem da zadovolji radoznalost i potvrdi genijalnost njenih stvaraoca. Plašim se da ukoliko kreativnost prepustimo algoritimima i veštačkoj inteligenciji, posledice njene masovne produkcije mogu biti obezvređivanje i degradacija umetnosti.
-Da li treba da ih “učimo” da stvaraju i osećaju?
Humani aspekt tehnologije, koja se uvek promoviše sa izgovorom da služi ljudskom rodu, već neko vreme često izostaje. U članku Brukings institucije (The Brookings Institution) kažu da ”Tehnologija treba da unapredi, a ne da zameni ljudsku interakciju”.
Pew Reserch Center je sproveo istraživanje među pionirima računarstva – ekspertima u tom domenu, u vezi sa uticajem veštačke inteligencije na budućnost ljudi. Mnogi eksperti, su izrazili zabrinutost u vezi sa dugoročnim uticajem ovih alata na esencijalne elemente ljudskosti.
Tristan Haris, koji je radio u Google-u kao dizajn-etičar, je osnovao ”Centar za humanu tehnologiju”, neprofitnu organizaciju koja ima cilj da smanji “distrakciju” i ” digitalnu krizu pažnje”, koju su prouzokovale kompanije koje su dizajnirale mobilne uređaje i društvene mreže sa ciljem da zarobe pažnju korisnika i navedu ih da dugoročno upotrebljavaju njihove proizvode (eng. attention-grabbing business models).
Ovakvih organizacija treba da bude više, ali pitanje je koliki uticaj one mogu da imaju na kompanije i korporacije kojima je cilj isključivo profit.
Links:
https://www.digitaltrends.com/home/gatebox-azuma-hikari-virtual-assistant-news/
https://www.pewresearch.org/internet/2018/12/10/artificial-intelligence-and-the-future-of-humans/
